Адвокати адвокатске канцеларије „Огњановић и партнери“ су стекли звање посредника-медијатора и уписани у регистар посредника који води Министарство правде.
Наведено подразумева да су адвокати прошли посебан програм обуке за посредника у решавању спорова, а што значи да настале спорове не морате увек решавати путем суда. Настале спорове можете решити уз помоћ посредника-медијатора који вам помаже да спорове решите путем преговарања и да пронађете оптимално решење у ком свака страна добија.
Постигнути договор може имати снагу извршне исправе, односно снагу као пресуда уколико се испуне услови предвиђени законом.
Предности медијације у односу на судски поступак су ти што је поступак посредовања бржи, ефикаснији и економичнији за странке. Поступак посредовања је ослобођен формалности, саме странке могу да бирају начин на који ће се руководити поступком, јавност је искључена и све информације које се добију током овог поступка су строго поверљиве и не могу се користити ни уколико поступак посредовања не успе. Велика предност је и чињеница да је овај поступак много јефтинији за странке јер немају судске трошкове, већ само трошкове рада посредника.
Поступак посредовања у решавању спорова регулисан је Законом о посредовању у решавању спорова („Сл. гласник РС, бр. 55/2014).
Сходно законској дефиницији посредовање је поступак, без обзира на назив, у којем стране добровољно настоје да спорни однос реше путем преговарања, уз помоћ једног или више посредника, који странама помаже да постигну споразум.
Посредовање се примењује у свим оним споровима у којима странке могу да располажу својим захтевима. Наведено подразумева да се захтеви страна могући, дозвољени и одређени, односно да нису противни принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима.
Посредовање се не може применити у оним случајевима када је прописана искључива надлежност суда за решавање спорова као и у случају решавање спорних односа у вези са утврђивањем и наплатом јавних прихода. Посредовање је могуће нарочито у имовинскоправним споровима чији је предмет испуњење обавезе на чинидбу, у породичним, привредним споровима, управним стварима, споровима из области заштите животне средине, у радним споровима, у потрошачким споровима и на посредовање у кривичним и прекршајним стварима у погледу имовинскоправног захтева и захтева за накнаду штете.
Поступак посредовања у нашем законодавству је добровољан. Наведено подразумева да се спроводи добровољно и на основу изричите сагласности страна, која мора да постоји током целог поступка.
У неким земљама поступак посредовања је обавезан и представља услов за покретање судског поступка. Наведено значи да се странке пре покретања судског поступка морају обратити посреднику, па уколико наведени поступак не успе могу покренути судски поступак.
Равноправност страна у поступку посредовања подразумева да су стране у поступку посредовања равноправне. Наведено начело укључује и обавезу посредника да се стара да странама обезбеди равноправан положај, а нарочито у случају када се поступак посредовања врши у споровима где постоји неравноправност страна (нпр. потрошачки спорови, спорови између послодавца и запосленог).
С тим у вези посредник је у обавези да поступа неутрално што значи да не може да се приклања интересима ни једне од страна у поступку.
Обавеза је странака да у поступку посредовања учествују лично, а што значи да за разлику од судског постука у ком странке углавном не присуствују рочиштима већ то чини њихов пуномоћник, у поступку посредовања странке морају сваки пут лично приступити. Пуномоћник физичког лица, као стране у поступку посредовања, може учествовати у поступку посредовања уз страну коју заступа и више има улогу консултанта у поступку.
У поступку посредовања јавност је искључена. Поступку посредовања, уз сагласност страна, могу да присуствују и трећа лица која стране одреде. Наведено се углавном односи на вештаке, односно стручна лица која располажу стручним знањем из одређене области која је предмет посредовања.
Поверљивост подразумева да су сви подаци, предлози и изјаве из поступка посредовања или у вези са поступком посредовања поверљиви и да се не могу саопштити трећим лицима.
Изузетак постоји уколико су се странке сагласиле да се неки подаци могу открити као и уколико су у питању информације који се морају саопштити на основу закона, ради заштите јавног поретка, посебно када је то потребно ради осигурања заштите најбољег интереса детета или ради спречавања наношења штете физичком или психичком интегритету лица, као и у случају ако је то потребно ради спровођења споразума страна.
Наведено начело подразумева да сви предлози који су изнети током посредовања и који су дати искључиво ради закључења споразума не могу бити коришћени у судском, арбитражном или другом поступку, нити се саопштити на други начин.
Поступак посредовања спроводи један или више посредника, које стране споразумно одреде. Наведено је у складу са начелом добровољности поступка при чему стране саме одређују који посредник ће спроводити поступак. Уколико стране споразумно не одреде посредника, могу затражити да посредника одреди суд или други орган пред којим се води поступак.
Поступак посредовања могу покренути обе стране, а то може учинити и једна страна. Уколико једна страна упути предлог за закључење споразума о приступању посредовању, друга страна је дужна да се о наведеном предлогу изјасни писаним путем у року од 15 дана од дана достављања предлога.
Поступак посредовања се сматра покренутим када се закључи споразум о приступању посредовању. Наведени споразум закључују посредник и стране и исти се обавезно закључује у писменом облику. Споразумом се потврђује избор посредника, уређују међусобна права и обавезе у складу са начелима посредовања, утврђују трошкове посредовања и друга питања од значаја за спровођење посредовања.
На почетку поступка посредовања, посредник упознаје стране са циљем посредовања, улогом посредника, правилима и трошковима поступка. Поступак посредовања је ослобођен формалности за разлику од других поступака, а саме стране се споразумевају о току поступка.
Посредник може да води заједничке разговоре са странама у ком би биле присутне обе стране, а може да води и одвојене разговоре прво са једном, а затим са другом страном. У случају када води одвојене разговоре са странама посредник може предлоге и ставове једне стране пренети другој страни само уколико јој страна са којом води одвојен разговор за то дала сагласност.
Поступак посредовања се окончава на неки од наведених начина:
1) закључењем споразума о решавању спора посредовањем;
2) одлуком посредника да се поступак обуставља, јер даље вођење поступка није целисходно;
3) изјавом једне стране да одустаје од даљег спровођења поступка, осим у случају ако у поступку посредовања учествује више страна, које након одустанка једне од страна одлуче да наставе поступак посредовања;
4) протеком рока од 60 дана од дана закључења споразума о приступању посредовању, осим уколико се стране не споразумеју другачије.
Уколико се поступак посредовања заврши закључењем споразума о решавању спора путем посредовања, садржину самог споразума одређују стране у поступку посредовања.
Споразум се сачињава у писаној форми и потписују га посредник, стране у поступку посредовања и пуномоћници који присуствују посредовању, а посредник учествује у састављању и изради споразума, уколико се стране у поступку са тим сагласе.
Постигнут споразум између страна има снагу закљученог вансудског поравнања. Међутим споразум о решавању спора путем посредовања може имати снагу извршне исправе, али само ако су испуњени следећи услови:
1) да садржи изјаву дужника којом пристаје да поверилац на основу споразума о решавању спора путем посредовања, након доспелости потраживања може покренути поступак принудног извршења (клаузула извршности);
2) да су потписи страна и посредника оверени од стране јавног бележника.
У поступку посредовања свака страна сноси своје трошкове, а заједничке трошкове сносе на једнаке делове, ако се нису другачије споразумеле. Заједничке трошкове посредовања чине награда за рад посредника и накнада трошкова које је посредник имао у вези са поступком посредовања. Висина награде за рад и висина накнаде трошкова посредника одређује се према Тарифи о наградама и накнадама у поступку посредовања коју доноси министар надлежан за послове правосуђа.
