Када се против неког лица покрене кривични поступак због основане сумње да је учинио кривично дело које му се ставља на терет, окривљено лице у кривичном поступку у једнакој мери има одговарајућа права али и дужности према органу који води поступак (суду или јавном тужилаштву у зависности од фазе кривичног поступка).
Окривљени су углавном упознати са правима које имају у поступку, али се често дешава да нису упознати са својим дужностима, те да услед непознавања дужности које имају као окривљени доведу себе у неповољнији положај од оног у ком би иначе били да су испоштовали дужности које имају у поступку.
У циљу правичног и ефикасног суђења, Законик о кривичном поступку предвиђа обавезно присуство окривљеног у току кривичног поступка.
Дакле, да би се поступак несметано одвијао и поштовала основна права и слободе окривљеног, окривљени је дужан да се придржава следећих дужности:
- дужност доступности органима поступка, односно да се у току поступка не скрива и не бежи;
- дужност да се одазове на позив органа поступка;
- дужност да обавести орган поступка о промени адресе пребивалишта или боравишта, односно о намери да промени адресу пребивалишта или боравишта.
Уколико се окривљени не придржава наведених дужности, орган поступка ће одредити неку од мера за обезбеђење присуства окривљеног. Наиме, суду и јавном тужилаштву стоји на располагању чак седам мера којима се обезбеђује присуство окривљеног у кривичном поступку и то: позив, довођење, забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем и посећивање одређених места, забрана напуштања боравишта, јемство, забрана напуштања стана и притвор.
Као најтежу меру ЗКП прописује притвор, док су остале мере предвиђене као алтернативе притвору у ситуацијама када је несметан ток поступка могуће обезбедити без ограничавања слободе окривљеног.
С обзиром на то да је притвор рестриктивна мера која се одређује само у изузетним околностима, ЗКП-ом је таксативно наведено у којим ситуацијама се може одредити притвор окривљеном и то у следећим случајевима, односно:
- уколико се окривљени крије или се не може утврдити његова истоветност или у својству оптуженог очигледно избегава да дође на главни претрес или ако постоје друге околности које указују на опасност од бекства;
- постоје околности које указују да ће уништити, сакрити, изменити или фалсификовати доказе или трагове кривичног дела или ако особите околности указују да ће ометати поступак утицањем на сведоке, саучеснике или прикриваче;
- особите околности указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело или довршити покушано кривично дело или учинити кривично дело којим прети;
- је за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко десет година, односно казна затвора преко пет година за кривично дело са елементима насиља или му је пресудом првостепеног суда изречена казна затвора од пет година или тежа казна, а начин извршења или тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.
Како је већ наведено притвор је рестриктивна мера која се само изузетно примењује тако да постоји обавеза суда да размотри све чињенице конкретног случаја и да примени меру којом ће обезбедити присуство окривљеног, а да се притом у најмањој мери ограничава права окривљеног.
Дакле, притвор увек треба да представља ултима ратио, односно крајње средство, које се одређује тек када се на други начин не може обезбедити присуство окривљеног. Приликом одређивања мере за обезбеђење присуства окривљеног орган поступка мора да води рачуна да се не примењује тежа мера ако се иста сврха може постићи блажом мером.
Наиме, иако ЗКП предвиђа притвор као меру која се одређује само у изузетним случајевима, односно када на други начин није могуће обезбедити присуство окривљеног и несметано вођење кривичног поступка, у пракси се притвор одређује и у ситуацијама када је одређивањем блаже мере могуће обезбедити присуство окривљеног.
Управо из наведеног произлази дужност свих учесника у поступку, а пре свега браниоца да захтева одређивање блаже мере, односно замену притвора блажом мером увек када постоје законски услови за то.