Могућност умањења појединачних казни затвора изречених правноснажним пресудама

Није ретка ситуација да једно лице са више радњи учини више кривичних дела, или да једном радњом учини више кривичних дела, те да му се за та дела истовремено суди. Када се у пракси догоди таква ситуација, можемо говорити о стицају кривичних дела.

Дакле, како би постојао стицај потребно је да неко лице учини више кривичних дела и да му се за та дела истовремено суди.

У конкретној ситуацији постоје посебна правила која се односе на одмеравање казне том лицу. Суд је дужан да увек када постоји стицај кривичних дела изрекне јединствену казну за сва дела за која се окривљеном суди. Тачније, ако је за кривична дела у стицају утврдио казне затвора, повисиће најтежу утврђену казну, с тим да јединствена казна не сме достићи збир утврђених казни, нити прећи двадесет година затвора. Дакле јединствена казна мора бити виса од највише запрећене, а нижа од збира свих казни односно максималне казе од 20 година.

Међутим, у пракси се често дешава ситуација да судови изричу осуђеном казне за свако кривично дело засебно, а да притом не примењују одредбе о одмеравању казне за дела учињена у стицају.

Управо због могућности настанка грешке приликом одмеравања казне за кривична дела учињена у стицају, Законик о кривичном поступку предвиђа могућност подношења Захтева за изрицање јединствене казне.

Могућност подношења захтева предвиђена је у ситуацији када је против истог осуђеног у две или више пресуда изречено више казни, а нису примењене одредбе о одмеравању јединствене казне за дела у стицају.

Захтев могу да поднесу јавни тужилац, окривљени и његов бранилац. У пракси то најчешће чине окривљени и бранилац, с обзиром на то да имају интерес за што краће трајање изречених казни. О наведеном захтеву одлучује суд који је изрекао најстрожу врсту казне, а код истоврсних казни – који је изрекао највећу казну, а ако су казне једнаке – који је последњи изрекао казну.

Захтев за изрицање јединствене казне предвиђа могућност скраћења трајања казни лишења слободе изречених за два или више кривичних дела. Такође, када је одмерена јединствена казна у трајању до годину дана, закон предвиђа могућност замена казне затвора кућним затвором.

С обзиром на то да ЗКП не прописује рок за подношење захтева, могуће је подношење захтева и након што је осуђени издржао изречене казне.

У том случају, осуђени ће имати право да покрене поступак за накнаду нематеријалне штете због неоснованог лишења слобеде.

Дакле, Захтев за изрицање јединствене казне уствари представља средство којим је могуће умањити појединачне казне изречене правноснажним пресудама, уколико нису примењена горенаведена правила за одмеравања казне. Може се рећи да институт јединствене казне у суштини представља једну нужну и праведну институцију којом се отклањају раније учињени пропусти у току редовног кривичног поступка.