Једна од тренутно актуелних тема је и незаконитост наплате трошкова обраде кредита које су банке наплаћивале корисницима кредита. Наиме, банке су корисницима кредита наплаћивале трошкове обраде кредита и то најчешће у процентуалном износу од вредности кредита.
Правноснажним пресудама првостепених и другостепених судова утврђено је да је овакво поступање банке незаконито.
Наиме, судови су утврдили да су одредбе уговора о кредиту којима су предвиђене обавезе корисника кредита на исплату трошкова обраде кредитног захтева ништаве, односно да не производе правно дејство.
На основу наведеног, банке су обавезане од стране суда да корисницима кредита врате овако наплаћен износ са законском затезном каматом имајући у виду да су се незаконитим поступањем неосновано обогатиле на рачун корисника кредита.
Дакле, пресудама је утврђено да банке нису имале право да паушално наплате трошкове обраде кредита.
Незаконитост поступања банке огледа се управо у чињеници да корисницима кредита на дан потписивања уговора нису били познати износи трошкова обраде кредита.
Као што смо напред навели, трошкови обраде су у уговорима најчешће представљени у процентуалном износу у односу на вредност Уговора о кредиту. Међутим, да би уговорна обавеза производила правно дејство, она мора бити одређена, односно одредива. Дакле, неопходно је да је кориснику кредита познат тачан износ трошкова обраде, као и на шта се ти трошкови тачно односе.
У конкретном случају, постојала је обавеза банке да таксативно наведе конкретне трошкове које је имала приликом обраде кредита. У супротном, овакве одредбе уговора су ништаве и не производе правно дејство.
Закључујемо да се незаконито поступање банке састоји у томе што корисницима кредита није било познато шта тачно представљају трошкови обраде, већ су плаћали паушално одређени износ од стране банке.
С обзиром на то да је на овај начин дошло до неоснованог обогаћења банке, сви корисници кредита којима је наплаћен трошак обраде кредита имају право на повраћај неосновано наплаћеног износа са законском затезном каматом. Треба имати у виду да потраживање корисника кредита према банци застарева у року од 10 година од закључења Уговора о кредиту.