Поступак за утврђивање ванбрачног очинства спада у посебно осетљиву врсту поступка, а имајући у виду да се наведени поступак води у интересу детета, те стога у конкретном случају важе посебна правила.
Поступак поводом утврђивања очинства је хитан, што значи да га суд мора окончати у најкраћем року уз поштовање строго постављених законских рокова. Како би се заштитио интерес малолетног детета јавност је увек искључена из ове врсте поступака, а суд може изводити доказе мимо доказа које су саме странке предложиле уколико сматра да је то од значаја за решење конкретне ситуације.
Овлашћена лица за покретање поступка су:
- дете
- мајка детета
- мушкарац који тврди да је отац детета.
Право детета на подношење ове тужбе не застарева, што значи да дете има право да поднесе тужбу без обзира на рок, док су мајка детета и мушкарац који тврди да је отац детета ограничени законским роком, те након протека ових рокова мајка, односно отац детета не могу покренути судски поступак.
Мајка може поднети тужбу ради утврђивања очинства у року од годину дана од дана сазнања да мушкарац кога сматра оцем детета није признао очинство, а најкасније у року од 10 година од рођења детета. Мушкарац који тврди да је отац детета може поднети тужбу ради утврђивања свог очинства у року од годину дана од дана сазнања да се са његовим признањем очинства нису сагласили мајка, односно старатељ детета, а најкасније у року од 10 година од рођења детета. Дакле, након 10 године рођења детета мајка и мушкарац који тврди да је отац детета губе право на подношење ове тужбе.
Судски поступак је утврђивања ванбрачног очинства није компликован, а доказивање ванбрачног очинства се врши на основу ДНК-а анализе, односно упоређивањем ДНК узорака детата и ДНК узорка мушкарца кога је мајка означила оцем детета, односно који тврди да је отац детета. Наведено вештачење спороводе специјализоване установе, а код нас се ова врста вештачења најчешће поверава Билошком факултету.
Наком доношења правноснажне пресуде решавају све сва питања од значаја за дете. Пресудом се прво утврђује да је тужени отац детета и налаже се матичару да изврши промену у матичној књизи рођених где ће туженпг означити као оца детета.
Поред наведеног уређују се и друга релевантна питања од значаја за дете, односно одређује се коме се дете поверава на чување, васпитавање и старање, одређују се допринос туженог за издржавање детета и начин остваривања личних контаката између детета и оца.